31. маја 2019.
0
||||| 0 0 |||||
86

Док је школе, и село живи

Од здања из последње деценије 18. века, до ововремене зграде опремљене према захтевима модерног времена – у Чумићу у континуитету постоји и ради основна школа која име носи по оснивачу, проти Стевану Поповићу. Ово је најстарија сеоска школа у Србији, а Чумићанци су се потрудили да сачувају наслеђе.

Уз првобитну школу, која је измештена у актуелно школско двориште, простор је употпуњен вајатима, качарама, млекарама, кошевима за жито и другим објектима које су из својих дворишта мештани поклонили у изворном стању. Тако је оформљен етно комплекс „Протино село“.

Жеља је била да се само премести стара школа и тако спасе од пропадања. Кад смо преместили школу, онда смо решили да унесемо и пратеће објекте, да то буде „Протино село“. Дошли су на ред млекари, качаре, кош … Све то било је могуће једино уз помоћ мештана Чумића који су из својих дворишта даривали оригиналне старе објекте, прича Живослав Лазаревић из Чумића, главни мајстор за премештање куће и пратећих објеката са ранијих локација у школско двориште.

Као и за све друго, на почетку су људи били скептични, али се ми нисмо поколебали. Радили смо како смо могли и сада добијамо признања за свој труд. Сада нас и град, и држава додатно помажу, јер су видели да не седимо  скрштених руку и само чекамо, каже Јела Балфанз из Завичајног удружења Чумићана.

Формирањем „Протиног села“, као изворног амбијенталног комплекса, Чумићанци се нису само одужили свом знаменитом сународнику. Упоредо са тим, етно комплексу наменили су додатну сврху – образовни туризам.

Образовни туризам је нешто ново у нашем образовању у Србији, а ми смо једна од пет школа која има за циљ да створи услове за тако нешто. Циљ је да сва деца из Србије, а пре свега са подручја града Крагујевца, виде како је текао живот у једном домаћинству пре неких сто година. Само прошле године угостили смо више од 600 деце из Крагујевца, наводи Александар Јовановић, директор ОШ „Прота Стеван Поповић“ из Чумића и додаје да су у комплексу и две качаре које су уређене као амбијенталне учионице.

У тим амбијенталним учионицама реализујемо наше програме – од цртања на пањевима липе, мешења славског колача, учења о ковачком занату а један део везан је за историју. На тај начин деца уче како је изгледао живот у Шумадији у 18. веку, објашњава Александар Јовановић.

Током реализације целокупног подухвата, наглашава директор ове основне школе, имали су пуну подршку и помоћ надлежних државних институција – од Завода за заштиту споменика културе и Народног музеја у Крагујевцу, до Историјског архива Шумадије, али је најдрагоценија, свакако, била подршка и помоћ мештана Чумића.

Један од могућих мотива за ту подршку сазнали смо случајно. Док се екипа емисије „Домаћински“ паковала за повратак, онако – преко плота – један Чумићанац нам је добацио: „Дa ви кажем, децо: док је школе, и село живи!“.

Поделите

Додајте коментар