17. маја 2019.
0
||||| 0 0 |||||
77

Несигурност празни штале

Кретања на тржишту живе стоке, говеђег меса и млека, многе сточаре демотивишу да даље развијају свој посао. Понеки међу њима умањују број грла у шталама, задржавајући само оно неопходно за очување генетске вредности стада.

Имали смо као град много већи аграрни буџет пре неких десетак година. Тада смо увозили јунице из Немачке, општина је покривала део камате на кредите, и то је сточарима много одговарало. За разлику од тога, сада се врло мало пажње поклања пољопривреди, сељаку конкретно, почиње причу Предраг Ђаковић, председник Удружења одгајивача говеда „Шумадија“ из Крагујевца.

Сточаре посебно брине што сав потребни репроматеријал за сточарство поскупљује из дана у дан, а цене финалног производа, било да је то месо или млеко, последњих месеци су у паду. У условима оваквих флуктуација цена због којих многи произвођачи трпе.

Цена нафте главни је проблем у пољопривреди. Све се базира на дизелу. Не може се без нафте у њиву, не можеш у набавку свега што је потребно за сточарство без нафте. Акцизе које се наплаћују на нафту су стварно превисоке, и то сељак не може да истрпи ни да издржи. Ако се у  догледно време ту нешто не промени, конкретно као што је то у западним земљама где је нафта за пољопривреднике обојена и ослобођена свих додатних намета, врло вероватно ће се наставити пад пољопривредне производње у земљи, каже овај сточар из Ресника.

Државне субвенције, које би требало да буду подршка сточарима, то могу и стварно да постану уколико се одгајивачима говеда, а и пољопривредницима у осталим гранама  аграра, исплаћују на време. Међутим, није увек трако. Са друге стране, помак у сточарству направљен је у процесу контроле млека, па је прича о повишеном афлатоксину у млеку – прошлост.

Контрола млека се врши минимум једном сваког месеца, ради је Млекара „Границе“. Узимају два узорка. Један иде надлежној лабораторији у Београд, а анализу другог узорка раде у млекари. Колико сам упознат, они су задовољни квалитетом млека које им ми предајемо. Сви произвођачи овде имају лактофризе, а и упознати су са мерама које треба да примењују како би се одржао тај квалитет, објашњава Ђаковић.

Шумадијски пример није правило за све крајеве Србије, али јесте ваљана илустрација стања у српском сточарству. Уколико у пределу који поседује све одлике сточарског краја, локалне самоуправе и држава нису – како се модерним речником каже – сензибилисане за подршку овој грани пољопривреде која може да буде ослонац државног аграра, шта очекивати у осталим крајевима?

Поделите

Додајте коментар