14. маја 2019.
0
||||| 0 0 |||||
550

Парк добрих комшија

За разлику од становника градова, који живе у смогу, окружени бетоном и асфалтом, људи на селу имају све шансе да уживају у благодетима природе, која им је била наклоњена, издашна. Даривала им је плодну земљу, дрвеће, цвеће, чист ваздух. Нажалост, многи људи који живе на селу не цене такав поклон природе, па сами себи загађују животно окружење. Често ћете у нашим селима наићи на дивље депоније.
Да може другачије сведочи прича забележена у селу Стењевац, код Деспотовца, где су мештани на месту некадашњег сметлишта направили уређену зелену површину и назвали је Парк добрих комшија.

До пре шест година је овде било сметлиште, сви, овде, који станујемо у близини, бацали смо ту смеће, почиње причу Љубинка Никодијевић из Стењевца.

И, шта се онда десило?

Онда су се два другара лепо досетила да, мало по мало, све очисте. Онда смо на очишћену површину прво ставили љуљашке, па онда је уз љуљашке требало негде да се седне, па су направили и летњиковац. Под летњиковцем треба нешто да се поједе, па смо направили оџак, следила је клацкалица, а кад има клацкалица има велике деце – треба мало да се вежба… Пошто су се, у међувремену, нарађала мања деца, треба рингишпил, да бисмо оплеменили све то, засадили смо липе и орахе, да нам праве хладовину. Сада се овде пре подне скупљају мала деца, поподне ми матори, а ноћу омладина.

Значи, Парк добрих комшија правиле су комшије, није било помоћи са стране – ни финансијске, никакве?

Не, никакве.

И све ово је ручно рађено?

То су све урадили два човека: Саша Никодијевић и Зоран Радојевић. Ми смо им само припомагале.

Свраћају ли и путници намерници?

Наравно да свраћају. Долазе људи са свих страна. Виде, застану, питају јел’ могу. За 1. мај смо прошле године имали 18 група!

И нисте им наплаћивали улаз?

Не, овде се ништа не наплаћује. Услов је само да се почисти пре одласка и да се не ложи ватра на трави, завршава причу Љубинска Никодијевић.

Поделите
Tags:

Додајте коментар