24. марта 2019.
0
||||| 0 0 |||||
123

Шумадија за сва чула

У свакодневној комуникацији мало је оних који нису спремни да шумадијску кулинарску традицију издвоје као један од адута за привлачење туриста. Показује се, међутим, да смо још далеко од тачног сазнања шта све ово подручје може да понуди, у којим количинама и на који начин. Тек када се ово последње тачно дефинише и када се усвоје прецизни стандарди квалитета, могуће је организовано развијати капацитете за производњу и услуге и тиме допринети бржем развоју региона.

Речено би у најкраћем могло да послужи као аргумент због чега се Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља као једини је партнер из Србије укључила у реализацију пројекта под називом Адрион. Овај пројекат је око идеје очувања и промоције наслеђа као средства за привредни раст окупио партнере из земаља јадранско-јонског региона, а један од сегмената чини и развој туристичког бренда Адрион, којим се уводи потпуно нов и оригиналан приступ: стварање туристичке понуде атрактивне за свих пет људских чула.

Тај – како су га аутори назвали – сенсорни туризам, као концепт и као бренд представљен је у Крагујевцу, а његова прва промоција пре свега била је покушај да се евидентира шта све то имамо, а шта нам све недостаје не би ли Шумадија и Поморавље једнога дана имали конкретне користи од његове примене.
Ово су неки почетни кораци који у блиској будућности треба да резултирају усвајањем програма како на државном, тако и на локалном и регионалном нивоу, који ће да помогну произвођачима да своју производњу, а угоститељима да своју понуду унапреде и прилагоде традицији и култури конкретних средина, дакле и нашег региона, објашњава Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља.

Ако је судити према броју аутохтоних производа који су заштићени одредницом географског порекла, Војводина са 19 таквих брендова убедљиво предњачи. Зато су искуства из северног дела Србије која су се чула овом приликом била драгоцена илустрација могућих предности, али и наших мана у примени тих предности у пракси.

Покушавамо кроз различлите манифестације, ми кроз наш фестивал и кампању „Укуси Војводине“, да подигнемо видљивост наших производа и њихово приближавање савременом конзументу. То су млади људи који воле да путују, да истражују, гастро-номади како их данас зову. Њима не можемо да понудимо тањире претрпане свим и свачим и да у томе не могу да се снађу. Њима треба понудити врхунско домаће, добар кајмак или пршуту, нба пример, али у добром аранжману, на један нови и визуелно атрактивнији начин, каже Јадранка Бељак Балабан из менаџмента фестивала „Укуси Војводине“.

Када је на ред дошла конкретизација производа испред којих је могуће експлицитно ставити епитет шумадински, ту је мало запело. Уз шумадијско вино као заштићени бренд и шумадијску шљивовицу, код које је заштита географског порекла у процедури, мало шта је могло да се дода. Изненађење за већину био је шумадијски кајмак.

Шумадијски кајмак је онај прави кајмак, изворни кајмак, који је запостављен у понуди. А кајмак имамо само ми у Србији, посебно њеном централном делу и Шумадији, и Монголи, с тим што они кајмак праве од кобиљег млека. Дакле, шумадијски кајмак је, према томе, јединствен производ на свету, наводи Дејан Станковић, председник Кулинарске федерације Србије

Много посла који тек следи треба да буде урађено до краја ове године. Ту је широка палета задатака: од јачања и промоције традициионалне кухиње Шумадије и Поморавља, преко мапирања ко, где, шта и у којим количинама аутохтоних намирница и јела производи и који су капацитети за проширење те производње, све до дефинисања стратегије за развој овог, како га називају, мултисенсорског туризма. Али, у коначном, добија се вредан алат за оживљавање руралног – и не само руралног туризма – који је у нас поодавно запао у колотечину фраза и некоришћених потенцијала.

Поделите

Додајте коментар