3. марта 2019.
0
||||| 0 0 |||||
65

Институт за повртарство из Смедеревске Паланке

Институт за повртарство из Смедеревске Паланке средином прошле године успешно је реализовао експеримент о томе како се соларизацијом биолошки сузбијају болести поврћа у заштићеном простору, најчешће пластеницима.

Задаци пројекта су били пре свега да се утврди могућност утицаја обновљивих извора енергије на сузбијање патогена у земљишту. Ми смо покушали да на основу искустава из примене у условима јужног Балкана, пре свега Грчке и Македоније, видимо које су могућности коришћења сунчеве енергије у циљу стварања ситуације у земљишту којом бисмо успели да сењ решимо неких економски најважнијих патогена, корова и неких штеточина у заштићеном простору, каже др Слађан Аџић, научни сарадник на Институту за повртарство из Смедеревске Паланке.

Показало се, наиме, да вишегодишње гајење једних те истих биљних врста – у нашим условима најчешће парадајза, паприке и краставца – узрокује таложење, односно депоновање патогена поврћа, затим корова и инсеката, што знатно умањује род и квалитет економски најзначајнијих повртарских култура у нас.

Стручњаци Института за повртарство из Смедеревске Паланке су зато покушали да сунчевом енергијом загреју тло испод фолије и на тај начин дезинфикују земљиште.

Поступак соларизације се изводи тако што се развуче систем „кап по кап“ у затвореном простору на двадесетак центиметара размака, три дана се натапа водом, развуче се фолија преко целог пластеника и добро укопа са стране у земљу и пушта да температура уради своје. И утврдили смо да је у оном пластенику у којем је спроведен третман соларизације било мање корова, било мање болести и да је укупан принос парадајза, краставца и паприке био статистички знатно виши у односу на пластеник у којем није спроведен процес соларизације, наводи детаље др Слађан Аџић.

Коришћење сунчеве енергије као еколошки прихватљивог и обновљивог извора свакако јесте значајна предност ове методе, али – приликом престављања резултата експеримента овдашњим повртарима – чуло се како одгајивачима није по вољи чињеница да се поступак соларизације, односно биолошка дезинфекција земљишта применом сунчеве енергије по правилу ради током минимално шест недеља јуна и јула месеца, а то је период када они очекују главнину рода.

Ако дођете до тренутка да нећете моћи да произведете адекватан плод за тржиште Европске уније или Русије, која је још ригорознија што се тиче резидуа и пестицида, и свега другог што може да се нађе у плоду а ми примењујемо током производње, имате неколико солуција: или да изместите пластеник уколико имате где, или да користите немилосрдно хемију која ће се свакако показати у плоду када се врше анализе, а врше се поготово кад је у питању извоз, или да вршите процес соларизацији или да радите процес дезинфекције воденом паром који је успешан метод, али је доста скуп, констатује др Аџић.

У коначном, мање корова, већи плодови по биљци, њихова већа маса и већи укупни принос, а све то уз мање болести на биљкама и мање штеточина, као и бесплатно коришћење извора енергије, чињенице су којима струка аргументује корист од примене ове методе у заштићеним просторима за повртарску производњу.

Поделите

Додајте коментар