22. фебруара 2019.
0
||||| 0 0 |||||
374

Спашен од заборава

Српски шарац поново јури шумадијским пољима.  Истини за вољу, још није стекао све одлике по којима је један други шарац, онај Краљевића Марка, ушао у народну песму, али група одгајивача коња већ скоро деценију и по настоји да у пуном сјају обнови ову, скоро заборављену пасмину.

Имајући у виду колико су та грла што се тиче темперамента добра и за јахање, и за презање, у договору са људим из струке дошли смо на идеју да укрштамо наше домаће шарене кобиле са холандским „ка-ве пијеном“ и тако створимо једног српског шареног парадног коња. Овим укрштањем добићемо код шараца акцију коју има и „ка-ве пијен“, можда и акцију коју немају ни липицанери, прича Радоје Васиљевић из Кутлова, један од родоначелника обнове ове пасмине.

Свако шарено грло досад одгојено у Ергели нашег домаћина уведено је у матичне књиге, али још увек се нису стекли услови да се за њих добију одговарајући родовници. Одгајивачи су, међутим,  одлучни да српски шарац добије папире који сведоче о његовом племенитом пореклу.

Иако овај подухват траје тек петнаестак година, што је за ову врсту посла кратак период, изашли су на добар глас тако да из године у годину има све више заинтересованих да поседују српског шарца и у свом дворишту.

Интересовање за ове шарене коње је велико, ергале је посећена, а доста се ждребади и продаје. Свако воли да их има. Неко воли да их купи деци, неко купи зато што воли, како ко прикупи новца јер данас није ни јефтино имати коња. Али, људи који гаје љубав према коњу, они и снађу да дођу до тих почетних средстава да купе грло. Ако не може да купи одрасло грло, он купи ждребе па однегује себи коња, објашњава Радоје.

Последњи покушај да се сачува пасмина шарених коња у нас забележен је 1955. године када је америчка влада  поклонила Југославији 1.500 шарених индијанских коња расе пинто. Они су, међутим, брзо расути по целом простору оне велике државе и стопили се са аутохтоним расама те се мало шта се од тих родних линија очувало до данас. Васиљевић и њему слични одгајивачи одлучни су да учине све како би њихова грла избегла такву судбину, а српски шарени парадни и српски шарени јахаћи коњ постали један од симбола ових простора. Иначе, да би објединили своје деловање, одгајивачи шарених коња заједно са људима од струке основали су своје удружење и назвали га „Српски шарац“.

Поделите

Додајте коментар